Font size:

Language:

wieninternational.at

Vienna´s weekly European journal

Beč - grad koji treba otkriti između tradicije i moderne

Turizam

Language

Beč - grad koji treba otkriti između tradicije i moderne

Turistički magnet Beč može da se pohvali raznolikom ponudom umetnosti i kulturnih sadržaja, mnogim istorijskim znamenitostima, a posetioci ga doživljavaju gostoljubivim, šarmantnim, simpatičnim i kultivisanim. Beč – grad pun uživanja i doživljaja.

Na prvi pogled i veoma površno gledano, Beč se predstavlja kao grad koji profitira uglavnom od habsburške nostalgije u oblasti turizma i koji zrači blaženim šarmom. Kada se povuče u stranu ta barokna austrougarska zavesa, otkriva se ponosan, savremen i moderan grad sa mladom, inovativnom kulturno-umetničkom scenom i nebrojenim lokalima, kafićima i restoranima za sladokusce, koji jedini na svetu poseduje sopstvenu proizvodnju vina.

Ovo bogatstvo ponude doprinosi tome da je 2011. godine zabeleženo 11.405.048 noćenja turista, pri čemu su 9.308.692 noćenja zabeležili gosti iz inostranstva. Najverniji posetioci Beča jesu Nemci sa 2.380.559, a slede ih Italijani sa 657.210 i Amerikanci sa 560.577 noćenja. U najomiljenije znamenitosti ubrajaju se dvorac Šenbrun kao i Zoološki vrt, dok se iza njih nalaze Hofburg, katedrala Svetog Stefana, Veliki točak i Albertina. Najposećenije manifestacije su sa jedne strane Božićni vašar (Adventzuaber) u decembru, a sa druge strane Dunavski festival (Donauinselfest) tokom leta.

Spoljašnji izgled dvorca Šenbrun

Jedna od najomiljenijih znamenitosti kako u letnjim tako i u zimskim mesecima: dvorac Šenbrun

Nakon Drugog svetskog rata, dok se Beč još uvek nalazio u fazi obnove, turizam je već uveliko bio krenuo. Tako je 1949. godine u Beču organizovana Međunarodna izložba automobila, a 1951. godine (prvi put nakon 1937. godine) bečke Festivalske nedelje. Ekranizacija „Trećeg čoveka“ Grema Grina u režiji Kerola Rida, sa Orsonom Velsom u glavnoj ulozi i filmskom muzikom Antona Karasa na najaktuelniju tematiku prljavog poslovanja i nelegalne trgovine penicilinom, pokazala je doduše razrušeni Beč, ali je povrh toga ipak veoma brzo doprinela da Beč opet postane poželjan turistički grad.

Za vreme bečkih Festivalskih nedelja 1953. godine su istovremeno održana i četiri međunarodna kongresa, sa nastojanjem da se grad Beč etablira kao moderan kongresni grad. U junu 1953. godine je zatim sledilo i ukidanje granica unutar Austrije, što je bečkom turizmu donelo ukupno 127.043 noćenja. Ovaj broj je služio kao solidna osnova za izgradnju i podsticanje turizma.

Susret tradicionalnog i modernog

Pored tradicionalnih turističkih znamenitosti, enormna je i ponuda savremene scene. Moda je u procvatu, između ostalog i zbog godišnjih događaja kao što su „Festival for Fashion & Photography“ (nekadašnji „Austrian Fashion Week"), „Vienna Fashion Week" ili „Modna palata", a isto tako i savremena muzička scena, zahvaljujući međunarodno renomiranim muzičkim festivalima. Od „Bečkog džez festivala“, „Festivala harmonike“, „Festivala KlezMORE“, festivala „Balkan Fever“ do festivala bluza "Vienna Blues Spring“. I po pitanju elektronske muzike Beč je u međuvremenu uspeo da stekne izuzetan ugled. Gastronomska i ponuda u obliku manifestacija u lučnim prostorijama mostova gradske železnice na Girtlu i na Dunavskom kanalu, kao i areal u Muzejskoj četvrti i umetnička scena u Brunenmarktskoj četvrti doprinose modernom urbanom načinu života. Razni filmski festivali, kao što su sve prominentniji filmski festival „Viennale" i festival kratkog filma „Vienna Independent Shorts", zatim i letnji „Filmski festival pred Gradskom većnicom" koji se održava pod verdrim nebom, brojni letnji bioskopi ili festival savremenog plesa „Impulstanz", zaokružuju šarenolik program ponude. Godišnji vrhunac predstavlja Lajf bal (Life Ball), koji svake godine privlači i holivudske zvezde kao što su Šeron Stoun, Vupi Goldberg ili Lajza Mineli.

Bioskopsko platno na trgu pred gradskom većnicom u noćnim satima

Tradicionalni filmski festival na Trgu gradske većnice pruža jedinstveni umetnički, kulturni i kulinarski užitak

Još jedan bitan faktor u turizmu predstavlja oblast „uživanja & opuštanja“. Obavezne posete kafeima i lokalima u kojima se služi mlado vino i dalje su na dnevnom redu kod turista, kao i veće iskorišćavanje mogućnosti za kupovinu, na primer u najvećoj bečkoj šoping zoni u ulici Mariahilferštrase ili na Kolmarktu (Kohlmarkt) koji važi za Meku firmirane garderobe.

Obrazovan, fleksibilan, individualan i finansijski obezbeđen

Ali koja to vrsta turista putuje u glavni grad Austrije? To je pitanje na koje može da odgovori „Anketa bečkih gostiju“, koja je sprovedena u razdoblju od 2004. do 2009. Tipičan posetilac Beča je obrazovan, fleksibilan, individualan i finansijski obezbeđen. Tri četvrtine gostiju ima manje od 50 godina, 43 odsto ima fakultetsko ili stručno visokoškolsko obrazovanje, a još 44 odsto završenu srednju školu. Paušalna putovanja čini samo još oko trećina boravaka u Beču; veliki deo gostiju čine dakle individualni turisti koji uglavnom pristižu avionom ili sopstvenim automobilom. Polovina svih turista posećuje Beč po prvi put, dok drugu polovinu čine verni bečki gosti koji su već jednom bili u gradu - čak jedna trećina su takozvani stalni gosti. Više od 40 odsto posetilaca Beča se u međuvremenu pre posete Beču informiše preko interneta o gradu i njegovim znamenitostima.

Najvažniji kriterijum za polazak put Beča je, kao što je već pomenuto, bečka ponuda umetnosti i kulturnih sadržaja, zatim slede panorama grada, znamenitosti i manifestacije. Visoko obrazovanje i finansijska nezavisnost ogleda se i u izboru smeštaja. Više od 40 odsto bečkih turista odseda u hotelima sa četiri zvezdice, zatim slede hoteli sa tri zvezdice (30 odsto), a na trećem mestu sa 9 odsto nalaze se gosti koji prenoće u hotelima sa pet zvezdica. Kao alternativa postoje i veliki portali na kojima je moguće iznajmiti stan za boravak u Beču.

Grad biznisa sa kvalitetnim životom

Tokom 2011. godine održano je 3.151 kongres i seminar preduzeća. Istovremeno je broj noćenja ovih gostiju u 2011. godini povećan za 6 odsto u poređenju sa 2010. godinom i iznosio je 1.412.133.

U 2011. godini održano je ukupno 1.018 nacionalnih i međunarodnih kongresa na kojima je učestvovalo 328.787 učesnika koji su ostvarili 1.097.782 noćenja. Na taj način je učinjen doprinos bruto domaćem proizvodu u iznosu od 673,70 miliona evra, a obezbeđeno je i 12.490 novih radnih mesta. Tako se oblast naučnih kongresa i u ekonomski teškim vremenima razvila u stabilan stub turizma.

Beč zauzima vodeću poziciju i po broju međunarodnih konferencija: sa Parizom deli prvo mesto na tabeli ICCA (International Congress and Convention Association), a zauzima četvrto mesto (iza Singapura, Pariza i Brisela) kod UIA (Union of International Associations).

Najjače stručne oblasti jesu humana medicina, politika i privreda, kao i ostale prirodne nauke i oblast informacionih tehnologija i komunikacija. Mesta koja se najčešće rezervišu za zasedanja su „Austria Center Vienna“, Hofburg i Izložbeni i kongresni centar Bečkog sajma, a zatim slede fakulteti, hoteli i palate.

Spoljašnji izgled bečkog Hofburga u sumrak

Atraktivna destinacija za putnike kroz vreme u svet Habsburgovaca: bečki Hofburg

Gosti na kongresima i zasedanjima imaju veću platežnu moć od turista. Učesnik kongresa u proseku troši dvostruko više novca nego turista u Beču.

Istraživanja potvrđuju da su kongresni turisti veoma zadovoljni Bečom. Pored dobre infrastrukture Beču u prilog ide i činjenica da je prema Merserovoj studiji (Mercer) proglašen za grad sa najboljim kvalitetom života na svetu.

Mnogi bečki kongresni centri nailaze na dobar prijem posebno kod učesnika kongresa iz inostranstva zbog impozantnog stila gradnje, posebne arhitekture i uspele mešavine tradicije i modernog.

redaktion